Klaustrofobična

U životu svake djevojčice dođe dan kad postaje žena. To je važan aspekt života i zašto bi ga se povezivalo s nečim lošim? Tak to zvuči u ženskim časopisima i medicinskim tekstovima, a ja mogu samo ovak iz rukava potegnut par razloga zbog kojih se odričem menge.

Čitajući neki tekst naišla sam na zastrašujući činjenicu: ako uzmemo u obzir da žene imaju menstruaciju prosječno od dvanaeste do pedesete godine i mjesečno krvare otprilike pet dana, možemo zaključiti da provedemo sedam godina krvareći. Super, jelda? Dobar tek! Mojim riječima je to jedna od onih ''obaveza'' s kojom se jednostavno treba pomiriti. Super je to izgovor za bit malo pekmezasta i iskamčit neku čoksu s keksima, ali nije razlog zbog kojeg bi se moje uobičajene aktivnosti stavile na čekanje. Ustvari, protiv same menstruacije nemam ništa i uvijek sam govorila da je bolje da je ima nego da je nema. Onaj ružan osjećaj u kombinaciji bolova i grčeva nije ugodan, ali znači da je sve ok s nama i da nam tijelo funkcionira kak treba. A i nećemo imati djece uskoro (naravno, ako to možda ne želimo). Dakle, s tim sam se pomirila, no ona tortura par dana prije mi je nepodnošljiva.

Nikako da odlučim što je gore, psihička ili fizička muka, jer ne znam jel mi draže kad mi netko gospodari umom ili tijelom. Spomenula sam već tijesne grudnjake i traperice... sad si netko u svojoj prljavoj mašti misli, super, tijesni grudnjaci, kak to negdje dobro izgleda. Malo sutra. Ja sam inače čist zadovoljna s onim kaj imam i nikad nisam tražila više, tak da mi ovo peemesno stanje dođe kao broj previše. Grudnjaci koji su mi inače taman ili veliki nekak žuljaju, a inače pristojne majice se pod mojim budnim kritičnim okom pretvaraju u prostački cajkaške. Uz kombinaciju jedva zakopčanih traperica moje biranje garderobe traje i traje, a u ničemu ne izgledam dobro za izlazak među civiliziran svijet. K'o da prek noći dobijem 312 kila. Onda mi je tak punoj vode i natekloj pri nizbrdicama najlakše tražiti pomoć ; jednostavnije da me netko gurne pa se otkotrljam nego da se mučim hodajući. Tih dana i pomalo patim od nesanice. Nije niš kronično, ali imam problema sa spavanjem. Dugo ne mogu zaspati, stalno se vrtim i budim, nikak se ne mogu namjestit u krevetu. Ali kaj sad, i to kad tad prođe. Ko bi rek'o da kap krvi ponekad tako može usrećiti čovjeka!

Psihička tortura je zabavna neutralnom promatraču. Muškom neutralnom promatraču koji nije još iskusio sve čari iste. Želja za hranom,mmmm... Ne radi se samo o čokoladi iako je najpopularnija. Mislim da je veća fora u miješanju okusa. Pet minuta bih ubila za čips, onda žudim za pizzom, kiselim krastavcima ili najobičnijim sirom. Još poneki keksić, a na kraju svega ipak treba nazdravit kraljicom, crnom ili bijelom, svejedno je. Realno, nisam gladna, samo je želja za hranom jača od mene. E da, tom neizbirljivošću dolazimo do toga da su simptomi pms-a i trudnoće slični. To je naravno zbunjujuće, ali još je gore znajući da, bez obzira na to jesmo li trudne ili ni blizu živčanost nam ne gine.

Naravno, uništavanje svjetskih zaliha čokolade vjerno slijede promjene raspoloženja. U malim vremenskim intervalima mogu biti ljuta, euforična, bijesna, razočarana, plačem, vrištim (od sreće ili samo vičem na nekoga) i tako u nedogled. Samo s vama ću podjelit jednu povjerljivu stvar : u pms-u sam se rasplakala kad sam gledala ''Armagedon''. Dat ću vam par sekundi da se prestanete smijati... možemo dalje? Ona scena dok ona stoji pred ekranom u crvenoj haljini, a slika nestane - meni dosta, suze teku. Za dečke kojima je Liv Tyler nenadjebiv komad – ona isto ima pms, hehe. Nije više tak privlačna, jel.

Tijekom pms-a sam također nekim ljudima u facu rekla kaj ih ide, a često i ono kaj ih ne ide, proturječila bez razloga, podjebavala, namjerno vrebala pogodni trenutak za svađu i konstantno bila protiv svega. Zašto? Zato jer sam tih dana JA najpametnija, a drugi koji ne misle isto što i ja su jednostavno glupi. Ako slučajno misle isto što i ja, moje mišljenje se mijenja samo da bih mogla proturječiti. Također sam ja najjadnija, najtužnija, najsretnija i sve naj. Ako nisam, to je još jedan razlog za svađu. Tak živčanoj najbolje mi paše ak se netko fakat i posvađa samnom. Ako mi ide niz dlaku i to mi ide na živce. A najnajnajnajviše od svega mrzim kad mi netko tak ludoj kaže ''ma to ti je ionako samo pms''. Niiiiijeee, budalo jedna, kaj ne mogu bit loše volje bez razloga, jel za sve mora bit kriv pms? Buuu... (slijede suze). Znam i sama da je pms, al jel moramo to spomenut na glas? A inače sam ok. Možda nisam mala sunčica, ali kad sam dobre volje može se samnom normalno razgovarati. Ne grizem, čak se i smješkam.

Ako me vidite kako u dućanu kupujem janu s limunom možete me pozdraviti bez straha, pročavrljat ćemo o vremenu. Ali ako me vidite kako nabujalog poprsja kupujem kesten pire sa šlagom bjež'te glavom bez obzira. Isto vrijedi ako me slučajno sretnete negdje na ulici, dok u jednoj ruci držim corny od čokolade, a u drugoj snickers. I za kraj jedan prikladni vic kojeg je sigurno smislila neka dobra muška duša : zašto su žene živčane dok imaju pms? ZATO!!!