Zlo i naokolo

Htio sam pisati o stvarima koje me živciraju, a ima ih gro. Od politike, tih ugojenih ljudi, pa sporta, komentatora Miće na olimpijskima, ubojstava, prometnih nesreća, manjku kulture, obrazovanja, ljetovanju, smrada ispod mog pazuha i sl. stvari. No neću. Pisat ću o svojim zgodama, bolje rečeno, nezgodama koje su me ovo ljeto dobrano nasmijale – nadam se da će i vas.

Priča se vrti oko životinjske vrste ptičurina. U glavnoj ulozi je svraka, dok je u sporednoj ulozi ptica za koju ne znam koje je vrste, ali nazovimo je albatros zbog veličine. U mom mirnom kvartu nad Maksimirom se doselio jedan zgodan par, Svraka i Svrako. Svrako, kao i svaki muški u životinjskom svijetu ne mari za nekim poslovima, brigom i sl. On sjedi na visokoj grani nekog prastarog drveta i kriče od jutra do sutra. Dabogda se udavio. Za to vrijeme marljiva žemska Svraka okolo leti i skuplja i buksa hranu, vjerojatno za mlade svrakiće. Priroda ide svojim tokom, ah, baš lijepo. E sad, priroda je malo čudna biljka (kako snažna usporedba, zar ne?), a u zadnjih par godina i polako divlja, kad prdimo svakakve stvari u ozonski omotač. Svraka, kao svaka dobra majka, brine se za svoje mlado tako da joj sprema hranu. Budući da u kvartu od mesnih proizvoda nema puno izbora, u potoku smrti (zovemo ga tak od milja, jerbo potok je zapravo i vanjska kanalizacija za škrte majmune, koji se ne žele spojiti na suvremenu kanalizaciju, koja stoji tu od 80' godine) i šikari okolo njega. Našla je zmije sljepiće. To su umiljate zmije, iz čistog razloga što ne vide i što nisu otrovne. Pa ih se ljudi ne boje, a djeca ih premeću po rukama i dobivaju bradavice (osobno iskustvo). E sad, Svraka lovi 100 na sat, no kako uloviti što više zmija, a da ne propadnu, da budu svježe?

Medo ima predivnu garažu sa izolacionom trakom gore i lošim padom, pa se tamo skuplja voda, idealno za spremanje polumrtvih zmija. Da bi hrana bila raznolika, jer je inače dosadno, bilo je tu i paukova (da, neki mrcinski), žaba i oraha (prilog). Sve to nije bitno, nego je to stajalo nekih 3 tjedna a da mi nismo znali. Pas je lajao na ptičurinu, no ko bi takvo nešto očekivao? Garaža nije baš u vidnom polju, pa je miris bio taj koji nam je javio lokaciju bukse.

Garaža nije baš pristupačna, pa sam se jedva popeo. Gore me zatekla masovna grobnica. Genocid jebote. Izbrojao sam 11 zmija, 3 žabe, 2 pauka i bezbroj oraha. Sve upakirano u lokvici. Na neku čudnu foru sam ja te leševe i uspio pobrati u vrećicu, a kad sam došao k sebi, primijetio sam jednu stvar. Pa to su se zmije raspadale u toj lokvi tjednima, pa to je sve jedna masa… neću tražit riječi za opisati. Ako pratite CSI, e kad nađu neki leš u gepeku koji tamo čmrlji mjesec dana, pa dobiješ ljudski gulaš. E ja sam imao zmijski! Smrad neću opisivat, no fino ti prodre u mozak. Kako to sad oprati? Sa šmrkom, eto kako! Btw. visina je skoro 4 metra (kosi je teren, nemam kamione u garaži) stoga sam i suzdržan što se tiče prilasku ruba. Garaža ima žlijeb, no malo je na krivu stranu pad, pa moram koristiti metlu i šmrk da usmjeravam vodu niz žlijeb, a pri tome da ne padnem na beton. Nakon 3 sata pranja, uspio sam otkloniti gulaš, no dobio sav novi zadatak. Oprati rijeku krvi niz dvorište, jerbo žlijeb vodi na stazu. LOL. Izgledalo je ko neki Biblijski film. „…a rijeka krvi će ti proteći dvorištem, crne ptice smrti će te nadlijetati… zmija… krv...“ kako dobro što nisam doručkovao to jutro. Cijelo jutro me je ta vrana oblijetala, pa sam u odrazu garaže stalno vidio sjenu ptičurine, grak grak, to je moja buksa… Hičkok skeri. Da ne pričam da se u međuvremenu mutavi i glupi pas uspio uvaljati u svu tu krv, pa sam imao i krvavog psa za oprat.

Dvorište je napokon oprano, pas je našamponiran, 3 puta, jer jebena smrad ne ide van iz dlake. Aaaaa, lud, lud. Drama, nad dramama. No ajde, sve je to sređeno, moram i sebe oprat, a robu spalit. Da, noge su mi bile zaprskane krvlju… Hahaha. Nije Svraka bila zadovoljna sa time, no kako pogoditi ptičurinu tak brzu i spretnu, a i pametnu. Nakon tjedan dana suše dolazi kiša. Uz kišu dolazi i lokva na garaži, a uz lokvu vode dolazi i buksa. LOL. Susjed je došao doma i vidio usranu ptičurinu kako nadlijeće naš kvart i kako dolazi na moju garažu. Penje se na zid, zračnica je u ruci (sa nekim debljim mecima) i skida pticu drito u bulju. Ne znamo inače čim se bavi, no možemo samo nagađati od kud novi BMW. Hehe. 

Evo mene opet na garaži, ovaj put je ptičurina pustila krv po krovu, a uspjela je donijeti zmiju, koja je ovaj put bila živa. Zapakiraj to, 20 min borba sa zmijom, jer mi stara vrišti da ne ubijam jadnu zmiju, operi novu krv, operi dvorište od nove krvi (ovaj put je pas bio zatvoren u kuću) i opet peri krv sa nogu (zmija se bacakala svuda, pa me zaprskala). Svrako je skužio da tu baš nije za ostati i odletio je i potragu za novom žemskom. Još dan danas, kada sunce upeče garažu i tu traku za izolaciju, uz povoljan vjetar, može se osjetiti aroma „aveugle essoufflé additionneur par home“. (prevedi i osvoji, zagrebi i pomiriši). Sad je sve u redu, trauma je tu, no ne smrdi više.

Ljeto je skoro pa prošlo, mirno učim u sobi, prčkam po papirima (imam ih po svuda) i sjedam za svoj radni stol. U pozadini čujem neko šuškanje papira, ali kroz glavu mi prolazi da sam sad tamo prčkao po papirima pa valjda pada sa stola…. Kad odjedanput uzlijeće ptičurica albatros, i diže krila iznad mene, zalijeće su u prozor i uspijeva izaći kroz otvorena vrata. Ja sam u tih 3 sekunda uspio završiti na podu, zaurlati od straha i pokrenuti bilo na 1000. Nikad se nisam toliko prepao u životu, ono, drama u 3 sekunde. Frt, puf, paf.. ono, nijem sam ostao. Ja se na kraju pitam, halo, pa ptice moje, šta sam vam ja skrivio da me uništavate tako? Najmanje što vam se može desiti da vas ptica posere. Vjerujte mi, ipak je to sreća, jer ovo je nesreća! Mislim da nije potrebno ništa više napisati…